Marko je ležao vezan, znojav, zatežući ruke protiv košulje kojom ga je Lea vezala. Disao je duboko, oči su mu bile razrogačene — od uzbuđenja, straha, želje. Lea je hodala polako po sobi, bosa, u svilenoj haljini koja joj je klizila niz telo. Nije žurila. Znala je koliko vreme postaje oružje kad ga kontrolišeš. — Znaš.. . većina muškaraca tvog uzrasta misli da je dovoljno jak, glasan, brz — počela je, sipajući sebi gutljaj vina. — Ali prava snaga je u tome da znaš da čekaš.
Da znaš kad si slabiji.. . i da to voliš. Zastala je ispred njega. U ruci joj je bila njena crna, čipkana tanga. Polako mu je prešla njome preko lica, kao da mu obeležava kožu svojim mirisom. — Njušio si me kao gladan pas. Sad je drži među zubima — rekla je tiho, ali odlučno. Stavila mu je gaćice u usta. Nije se opirao. Učinio je to s uživanjem. Njegov pogled joj je govorio sve — želeo je da bude njen. Da ga nauči. Da ga oblikuje. Zajašila ga je, ali još nije dozvolila telesni kontakt.
— Pitanje je.. . da li znaš da služiš. Da li znaš da zaslužiš. Spustila se uz njegov vrat, zubi su joj blago zagrebali kožu, a zatim je krenula da mu šapuće reči koje nikada neće zaboraviti. — Nećeš svršiti dok ti ne dozvolim. Možda večeras, možda sutra. A možda kad se vratiš u Beograd. Ako budeš dobar. Ako budeš poslušan. Ako me pogledaš onim svojim poniznim očima dok mi ližeš unutrašnju stranu butina.. . Marko je samo klimnuo glavom, a Lea je znala — imao je potencijal.
Online dopisivanje i erotske ispovijesti i doživljaji s našim članovima?
Bio je sirov, ali pun žara. Želeo je da pripada, da se izgubi u njenoj dominaciji. I ona će mu to dati. Polako. Na njen način. U tom trenutku, pustila mu je ruke. Seo je i gledao je, još uvek bez reči. Ona mu je sela u krilo, uzela lice u ruke i pogledala ga duboko. — Možeš da govoriš sad. Reci: "Zahvaljujem, gospodarice. "Marko je progutao knedlu, crven od vrućine i srama, ali potpuno predan. — Zahvaljujem, gospodarice. Lea se nasmešila. Nije imala nameru da ga pusti još dugo.
---.
Marko je poslušao bez reči. Srce mu je tuklo kao ludo, a svaki deo tela mu je goreo. Nikada nije bio s takvom ženom — ona nije molila, nije pitala. Vodila je. Bila je u kontroli, i on je to voleo. Lea je stajala iznad njega, u crnoj svilenoj haljini koja je klizila niz njeno telo. Polako je podigla rub do iznad butina, razotkrivši čipkaste samostojeće čarape. Nije nosila brushalter. Bradavice su se jasno ocrtavale. Bila je savršeno svesna svog tela — i svog uticaja. — Gledaš kao da nikad nisi video ženu.
— nasmešila se, stavivši koleno na krevet pored njega. — Sad ćeš naučiti kako izgleda kad ti žena uzme sve.. . a da ni ne trepne. Sela je na njega, ali nije mu dozvolila da je dodirne. Svaki put kad bi pokušao da podigne ruke, čvrsto bi ga stegla za zapešće i vratila nazad. — Rekla sam: mirno. Tada je uzela njegovu košulju, uvila je i zavezala mu ruke iznad glave. Pogledao ju je, pomalo iznenađeno, ali nije rekao ništa. Samo je disao dublje, osetno uzbuđen. — Dobro. Tako mi se sviđaš.
Poslušan. Zamišljen. Moj. Sela mu je na lice, polako, s punom težinom, zadrhtavši dok mu je prstima prošla kroz kosu. Njegov jezik je bio stidljiv u početku, ali ona ga je vodila — pokretima kukova, uzdasima, tiho izgovorenim naređenjima:— Dublje. Nežno. Sad jače. Ne prestaj dok ti ne kažem. Bio je potpuno njen. Nije više znao ni gde se nalazi — izgubio se u njoj, u njenim mirisima, njenoj kontroli. Kada je konačno ustala, pogledala ga je s visine. — Dobar si dečko. Bićeš još bolji.
Imaš potencijal. Otkopčala mu je pantalone, ali nije mu dozvolila da svrši odmah. Ne. To je bilo pravo na koje se morao izboriti. — Ako želiš da svršiš.. . — rekla je, sedajući ponovo preko njega, — moraćeš da me moliš. A ja ću odlučiti da li si zaslužio Marko je ležao vezan, znojav, zatežući ruke protiv košulje kojom ga je Lea vezala. Disao je duboko, oči su mu bile razrogačene — od uzbuđenja, straha, želje. Lea je hodala polako po sobi, bosa, u svilenoj haljini koja joj je klizila niz telo.
Nije žurila. Znala je koliko vreme postaje oružje kad ga kontrolišeš. — Znaš.. . većina muškaraca tvog uzrasta misli da je dovoljno jak, glasan, brz — počela je, sipajući sebi gutljaj vina. — Ali prava snaga je u tome da znaš da čekaš. Da znaš kad si slabiji.. . i da to voliš. Zastala je ispred njega. U ruci joj je bila njena crna, čipkana tanga. Polako mu je prešla njome preko lica, kao da mu obeležava kožu svojim mirisom. — Njušio si me kao gladan pas. Sad je drži među zubima — rekla je tiho, ali odlučno.
Stavila mu je gaćice u usta. Nije se opirao. Učinio je to s uživanjem. Njegov pogled joj je govorio sve — želeo je da bude njen. Da ga nauči. Da ga oblikuje. Zajašila ga je, ali još nije dozvolila telesni kontakt. — Pitanje je.. . da li znaš da služiš. Da li znaš da zaslužiš. Spustila se uz njegov vrat, zubi su joj blago zagrebali kožu, a zatim je krenula da mu šapuće reči koje nikada neće zaboraviti. — Nećeš svršiti dok ti ne dozvolim. Možda večeras, možda sutra. A možda kad se vratiš u Beograd.
Ako budeš dobar. Ako budeš poslušan. Ako me pogledaš onim svojim poniznim očima dok mi ližeš unutrašnju stranu butina.. . Marko je samo klimnuo glavom, a Lea je znala — imao je potencijal. Bio je sirov, ali pun žara. Želeo je da pripada, da se izgubi u njenoj dominaciji. I ona će mu to dati. Polako. Na njen način. U tom trenutku, pustila mu je ruke. Seo je i gledao je, još uvek bez reči. Ona mu je sela u krilo, uzela lice u ruke i pogledala ga duboko. — Možeš da govoriš sad.
Reci: "Zahvaljujem, gospodarice. "Marko je progutao knedlu, crven od vrućine i srama, ali potpuno predan. — Zahvaljujem, gospodarice. Lea se nasmešila. Nije imala nameru da ga pusti još dugo.
---
