Kolegica Dragana

Dragica je bila moja dosta starija koleginica. Na prvi pogled, potpuno obična gospođa u kasnim pedesetim godinama, na kojoj se ništa posebno nije isticalo. Nije se farbala, imala je interesantnu boju kose, ne potpuno sedu, ne potpuno plavu, neka kao platinasta ili đavo bi ga znao kako se zovu sve te nijanse. Sve u svamu, nije krila godine, ponosno ih je nosila, i uvek bila doterana. Prava gospođa što bi se reklo. Vodila je pravno odeljenje u preduzeću, i nekako joj je baš dobro stojao taj posao, prava šefica što se kaže.

Ja s druge strane, mlađani kolega sa nepunih 25 godina, u to vreme bez devojke. Namestilo se sve lepo da sam dobio kancelariju preko puta njene. Zadužen sam bio da održavam mrežu i računare po firmi, i razmišljao sam, ako sve dobro namestim, neće biti naporno, biće lagodan posao. Preduzeće nije bilo veliko, bilo je oko 20 zaposlenih, od toga oko polovine nije uvek na terenu, uglavnom, nije bila gužva.
Kada sam počeo da radim, Dragica je kao dobra komšinica, prva zavirila u kancelariju i javila se. Kada se prisetim tog trenutka, zaista nije delovala ništa posebno, čak, sećam se da sam pomislio "o Bože, ova će biti neka dežurna smaračica." Upoznali smo se kratko, ona je vrlo ljubazno rekla da ako mi bilo šta zatreba, uvek je tu. Naravno, ljubazno sam se zahvalio, i uzvratio istom merom, da su moja vrata uvek otvorena šta god da joj zatreba. Malo smo još proćaskali, i onda je otišla nazad u svoju kancelariju, a ja polako nastavio da se nameštam. Sreća je valjda htela da sam sȃm u kancelariji, te nisam morao da se pretvaram da radim - ako mi se ne radi, samo ću da se zavalim u stolicu.
Prolazilo je polako vreme, sve komotniji sam bio sa poslom, sve sam podesio tako da radi kao švajcarski sat, i stvarno nije bilo mnogo posla za mene. Najvažnije je što su svi bili zadovoljni kako sve radi, i niko me nije dirao. Povremeno bih morao da odem da sredim neki zaglavljeni štampač, da resetujem šlogirani skener, ali to je sve bio mačiji kašalj. Za sve to vreme, Dragica je bila redovna gošća kod mene. Ujutru bi se redovno javila, pitala da li želim kafu - uvek bismo razmenili par rečenica. Nekako neprimetno, počela je baš da mi prija ta rutina. Ako Dragica neki dan ne radi, i ne vidim njeno veslo lice na vratima, taj dan bi obično započeo vrlo sumorno.
I tako, mic po mic, postadosmo mi skoro pa najbolji prijatelji sa posla. Kroz te priče i pričice, polako sam saznao svašta o njoj - da je udovica već treću godinu, da ima ćerku malo mlađu od mene koja studira u inostranstvu te da Dragica živi sama, a slobodno vreme, kada može, uvek provodi napolju, u šetnjama ili sa prijateljicama. Često je u šali pričala kako bi mogla da spoji mene i ćerku, pa da se orodimo. U početku mi je to bilo malo neprijatno, međutim vremenom sam prihvatio šalu, pa je postala deo redovnog repertoara.
Jednom prilikom, dok smo se šalili na tu temu, provučem kroz priču kako bi "bilo baš neprijatno da ona dođe kući i zatekne nas u nekom kompromitujućem položaju." U trenutku kad sam završio tu rečenicu sam shvatio šta sam rekao i malo se zacrveneo i zbunio. Ona je počela da se smeje, i rekla kako ne bi videla ništa što već nije, ali i da "ne bi bio smak sveta da i vidi ponešto." Sve to uz neki misteriozni osmeh. Mene odjednom preplavi sramota, zacrvenim se kao bulka. Ona se još više zasmeja, štipnu me za obraz, i samo izađe iz kancelarije. Ja u čudu, ne mogu da shvatim šta se desilo. Počinju da mi se roje misli kroz glavu, šta to znači, da li je to upravo Dragica flertovala sa mnom, da li me zadirkuje, da li imam neke šanse kod nje? Pitanja se samo nižu, a odgovora nigde.

To je bio ključni trenutak. Tada sam Dragicu počeo da posmatram kao ženu, a ne kao dobru i ljubaznu koleginicu. Počeo sam da primećujem kako se oblači, kako je uvek doterana, naizgled obična, ali sve izazovnija i izazovnija. Uvek je bila ukusno obučena, suknja po pravilu uvek do, ili malo ispod kolena, štikle neke srednje visine, uvek najlonke. Gore su po pravilu bile razne košulje i bluze. Dekolte nikad nije otkrivao previše, ali je zato lepo raspaljivao moju maštu. Počeo sam mnogo da se radujem njenim jutarnjim posetama, jer sad sam Dragicu počeo da gleadm drugačijim očima. Postajala mi je sve lepša i lepša, počinjao sam da je želim. Uvek su me privlačile starije žene, ali sam uglavnom do tada bio fokusiran na "srednje" godine, recimo da mi je plafon bio četrdeset. Dragica je to sve promenila. Flertovanje se polako uvuklo u naše interakcije, isprva oprezno, i pomalo bojažljivo, a kasnije sve otvorenije.

To nas sve dovodi do jednog dana koji je zauvek promenio naš odnos. Bio je to naizgled potpuno običan petak, ništa drugačiji od bezbroj prethodnih petaka. Dragica je po običaju svratila, javila se, proćaskali smo i na tome se završilo. Ili sam bar mislio tako. Negde posle ručka je opet svratila, malo smo ćaskali uz kaficu, pao je i neizbežni flert između nas dvoje. Tog dana mi je bila nešto posebno privlačna, a nisam znao zašto. Sedela je prekoputa mene, prekrštenih nogu, a njena gola kolena su mi tako jako privlačila pogled, da sam jedva uspevao da ne blenem toliko u njih. Izgleda da nisam baš uspeo u tome, i u jednom momentu se ona zaćutala i pogledala me malo popreko. Nisam baš odmah to shvatio, zagledao sam se, i onda sam čuo njen glas.
- I, da li si se nagledao?
Naravno, to je bio momentalni napad srama, spetljao sam se, zbunio, pokušao da se povadim, ali spasa nije bilo. Dragica je imala pomalo oštar pogled, naizgled ljuta.
- Čekam odgovor, videla sam gde su ti oči uprte. Da li je u redu da tako gledaš stariju koleginicu?
Potpuno sam se izgubio, ovaj njen oštar nastup me je potpuno izbacio iz koloseka. Gde je nestala ona prijatna nasmejana Dragica? Ko je bre ova karakondžula ispred mene?
Ljutito je ustala i otišla u kancelariju. Ja sam ostao da sedim zbunjen, vrteći film po glavi i pokušavajući da shvatim šta se to kog vraga desilo, kakvu sam to granicu prešao. U tom, shvatim da sam se užasno napalio, da postaje jako tesno u farmericama. To uzbuđenje nadvladava onu zbunjenost, i ja, kao i svaki pošteni napaljenko, rešim da si malo olakšam stvari. Kad sam već sam u kancelariji, a Dragica popizdela i otišla, niko neće da me ometa. Otkopčam ja tako pantalione, i pustim već dignuti kurac na slobodu. Odmah sam krenuo da ga navlačim, a pred očima su mi samo Dragicine noge, nije mi trebao nikakav dodatni materijal. Drkao sam zamišljajući Dragicine noge, kako ih ljubim, milujem, i osećao sam da se vrhunac bliži. Prvi put da ću da izdrkam na Dragicu, evo ga, samo što nisam
- Šta to radiš zaboga?!
Skočio sam kao ošuren, otvorio oči i video nikog drugog do Dragicu na vratima. Mogu samo da mislim kako bi izgledalo nekom da gleda sa strane, ona zabezeknuta na vratima gleda, a ja stojim skamenjen, s napetim kurcem u ruci. Koji kao za inat neće da se spusti, nego još pulsira.
- Jao, Dragice, ja... Samo sam hteo... Pa nije...

Moji pokušaji da se povadim su me samo zakopavali dublje. Ona je prekrštenih ruku stajala i gledala namršteno.
- Da, da, vidim šta si samo hteo. Da li da pogađam zašto to radiš?
Tišina, ne mogu reč da zucnem.
- Po tom ćutanju ću zaključiti da je to zbog mene? Videla sam kako mi gledaš u noge... Mislio si, otišla Dragica, sad ću malo na brzinu da izdrkam, ha?
U životu me nije bilo toliko sramota, želeo sam samo da se zemlja otvori i proguta me. Onda me je iznenadila, toliko je blago pričala.
- Došla sam da ti kažem da je bila šala ono što sam onako kao ljutito izašla, znaš i sam da nisam neka nadrndana. Ali ovo nisam očekivala. Da li je... Da li je to stvarno zbog mene?

I dalje sam ćutao, samo sam klimnuo glavom. Nasmešila se
- Ne mogu da kažem da mi ne prija pažnja, u mojim godinama nema je baš mnogo. Žao mi je što sam te prekinula i postidela.
Samo sam stojao i gledao je. Osećao sam se kao jelen uhvaćen u farove, gledam, trepćem i ne mrdam. Jedina razlika između jelena i mene je što mi je u ruci nabrekao kurac, ali dobro, detalji.
- Želiš li da završiš što si počeo?
- D...Da, želim - rekao sam to prilčno bojažljivo.
- A da li bi ti pomoglo da imaš šta da gledaš? - upitala me je, i sela preko puta mene. Sasvim polako je prekrstila noge, i pritom, sasvim malo povukla suknju na gore. Sada su se kolena sasvim lepo videla, i početak njenih butina. Opčinjen sam samo seo, očiju prikovanih za nju. Nisam više razmišljao ni o čemu, samo sam hteo da svršim. Počeo sam ponovo da drkam, zavalio se u stolicu i blago raširio noge. Dragica je samo sedela, nije se mrdala, nije pričala. Ali video sam da prati svaki moj pokret. Drkao sam, polako, jer sam hteo da uživam duže u tom pogledu, ko zna da li ću imati prilike opet. Međutim, uzbuđenje je ipak bilo preveliko, i nisam mogao dugo da odlažem vrhunac.
Hajde, nemoj da se stežeš, svrši. - rekla je Dragica, a u glasu joj je ipak osećala trunka uzbuđenja.

Naravno, njena želja je za mene zapovest, te sam ubrzao pokrete, i nepun minut kasnije vrhunac je bio tu. Povukao sam ga jako do kraja, i počeo da prskam. Želeo sam da urliknem koliko je bio jak orgazam, ali sam se suzdržavao - pa ne treba cela firma da zna da sam izdrkao na i za Dragicu. Neverovatan je osećaj bio, osećao sam se potpuno isceđeno. Dragica se široko osmehnula, ustala i izašla. Dok sam se ja opasuljio, obrisao i obukao, nje više nije bilo, otišla je kući.

Erotske priče